top of page
Writer's pictureMISS POPPY

Petak U BEOGRADU

Jedan prijatelj mi je pre nekoliko meseci rekao kako misli da će se ljudi u Srbiji, a u Beogradu posebno ili ugušiti u mržnji ili da će se medjusobno poubijati, dodao je još i to da ovde rat i dalje traje, da svi mrze svakoga, da su podele neverovatne. Levičari mrze druge levičare, homoseksualci mrze lezebejke, ljudi iz Beograda mrze one koji su došli iz provincije, ovi iz provincije mrze Beogradjane, i tako dalje, spisak je dugačak.

Zašto ovo pišem, petak je onaj dan koji svi mi koji radimo volimo, jer je početak mini odmora i predaha. No medjutim, moj jučerašnji petak, prvi nakon onog veštačkog utiska raja koji imamo na odmoru, bio mi je blago rečeno stravičan.

Na prepunoj liniji 37, u autobusu punom ljudi bez maski, kod Mostara, gužva na prednjim vratima. Neko tu nije mogao da sidje, neko je hteo da udje, kada se malo rasčistilo, momak tamnije puti, sa maskom na licu, krenuo je da udje. Medjutim vozač je zatvorio vrata, dok momak još nije ušao. Naravno, momak je zavrištao od bola, i rekao vozaču Hej, sačekaj da udjemo!

Sledeća scena, vozač momka psuje, naziva ga Ciganinom, otvara vrata od svoje kabine i njima udara u glavu momka. Nastavljajući da ga čašćava nacionalnim i verskim uvredama. Govori mu Ovde si mi došao iz Turske! Sve to trajalo je jedno 4-5 minuta, autobus stoji na Mostaru, ljudi trube, vozač ofc dobija podršku putnika, i momak izlazi iz autobusa. Vozač naravno ispada heroj, sa svojom završnicom gde herojski pokazuje putnicima previjen prst uz reči Prst mi je povredjen inače bih ga ubio ovde golim rukama!

I tako, neko bi rekao, samo još jedan dan na Balkanu prepun gluposti i destrukcije.

Ne znam kako se od pritiska u grudima nisam srušila u autobusu, jedva čekajući da izadjem na vazduh, da bi u troli 29 na putu preko Slavije, gde su okupljeni mnogobrojni putnici iz Indije, čekali prevoz, čula ženu do mene koja govori prijatelju Pogledaj ti ovo! Pogledaj koliko ih je, strah me da prodjem Slavijom otkako su počeli da dolaze!

I tako... Stavljam slušalice i do kraja pojačavam Jet Boy Jet Girl, razmišljajući o rečima opasne MI5 agentice iz novije britanske serije Utopija, koja krajem sedamdesetih godina poslavlja pitanje jednom naučniku genetičaru Šta ima loše u tome iskoreniti malariju? dok on odgovara, A šta misliš šta će se desiti jednog dana kada na ovoj planeti bude živelo 10 milijardi ljudi dok ona može da podrži samo jednu milijardu? Ona odgovara Mislim da ćemo se medjusobno raskomadati.




Recent Posts

See All

コメント


bottom of page