Šta je to ekološki dug? To su zapravo prirodni resursi koje potrošimo u jednoj godini, a koje planeta ne može da nadoknadi, a on se ogleda izmedju ostalog i u smanjenju populacije divljih vrsta, kao i porastu stakleničkih gasova.
Srbija je ove godine u taj ekološki dug ušla mnogo ranije nego prethodne godine. Enormna seča šuma, deponije, nebriga o prirodi u obliku nekontrolisanog zagadjenja i nepoštovanja zakona i ekoloških propisa samo su deo razloga zašto je ekosistem u Srbiji u izumiranju.
Sa ovakvim podacima i stanjem na terenu, postavlja se pitanje zašto mi i dalje razmatramo treba li nam rudnik litijuma ili ne. Umesto da se bavimo da spasimo uveliko narušen ekosistem i vidimo kako da budemo dobri domaćini divljem životinjskom svetu, i preispitamo šta to sve i koliko utiče na život ekosistema i počnemo da uvodimo stroge kazne za zagadjivače kako bismo zaštitili i sebe i životinje i biljke, naša vlada se u takvom trenutku pita na koju stranu da krene, putem nekakvog BRIKS-a, ili putem onog dela sveta gde se ekološki zakoni strogo poštuju. To je isto kao da vas neko pita želite li da izumrete ili da nastavite da živite? Svako ko je pri zdravoj pameti uvek će izabrati život i borbu za isti, a ne dalju destrukciju. Nažalost mi živimo na jednom mestu stravičnog političkog nemara prema životu, i pitanje je hoće li neko nešto poduzeti da se ta strava zaustavi. Hoćemo li pustiti da bahatost baš sve oglodje?
Ekološke vesti iz prve ruke kod nas i u svetu možete pratiti na portalu WWF organizacije
Comments