Juli je mesec koji je definitvno najgori za život u Beogradu. Tih dana vrućina je nesnosna, vazduha nema, u prevozu je pravi pakao, političari vidno polude, posebno oko 11. jula, kada ludilo kulminira do nepoznatih granica medicine. Tih dana kako bih se rashladila barem mentalno ja zamišljam svoju najgoru crnohumornu smrt. Umirem u poreskoj upravi ili banci uz žamor horde opozicionara i melodiju Marš na Drinu koja dopire iz hodnika, sahranjuju me na Vidovdan na groblju za beskućnike, anarhiste i neizlečene ludake. Na sklepanom grobu piše Još jedna naivna budala sa Balkana. Mesto rodjena - TAMNICA SFRJ. Godina rodjena GODINE KOMUNJARSKOG ROPSTVA - godina smrti JEDNA NIŠTARIJA MANJE.
Još samo pola meseca do mora, knjiga, fotografija i zalazaka sunca.
コメント