Dani Paranoje

Ovih dana pomućeno je stanje uma (kao i obično) kod mnogih domaćih političara. Nadvio se neki tamni i pomalo psihotični oblak nad predstavnicima vlasti u Srbiji i Rebublici Šumskoj. Hoće li Srbi, biti proglašeni genocidnim narodom Rezolucijom o Srebrenici? Kažu psiholozi da se neke strašne optužbe i krivice za nešto, najviše plaše oni koji u sebi kriju mrak i potencijal za zločine. Takve ljude često ćete videti kako svom okruženju pokušavaju dosta bezuspešno da objasne kako su oni dobričine nevidjene. Ne jedu, ne spavaju i jedino o čemu brinu je dobrobit zajednice. Ta dobrobit zajednice naravno, naivni će pomisliti da je u pitanju ceo narod, ali ne lezi vraže, zajednica je u ovom slučaju jedna alava masa koja brine, kao što je uvek i brinula, samo o vlastitoj koristi. Ne znam kakve su igre bile u opticaju tih dana, te se desilo da čovek koji je bio deo destruktivne politike danas vec 12 godina bude na čelu jedne zemlje. Zasto taj čovek nikada nije odgovarao za svoja zlodela, zasto neke političke stranke i njihovi akteri nisu nikada zabranjeni nego su nastavili da šire svoje destruktivne pipke svud okolo. Mnogo toga nije mi jasno, ali su mi kristalno jasne posledice svih tih propuštenih šansi da se zlo i neodgovornost ne ozvaniči kao institucija. Bilo kako bilo zlo i neodgovornost jeste institucionalizovano ovde, nema sumnje da je tako. Ono u šta sumnjam i čega me je jako strah jeste da i ta Rezolucija o Srebrenici neće ništa promeniti, a trebalo bi. Trebalo bi da bude zabranjeno negiranje genocida, treablo bi da bude kažnjivo zakonom bilo kakvo veličanje genocida i onih optuženih za genocid, i trebalo bi naposletku da shvatimo svi kolektivno šta znači ćutati na zlo koje se čini u naše ime, šta znači biti politički nepismen, šta znači reći to se mene ne tiče, jer kako bi to rekao Čehov “Najveći zločin koji možemo počiniti postiže se ignorisanjem zla koje nas okružuje.” Ako mene pitate Rezolucija o Srebrenici ima jednu jako važnu ulogu. I ona nije da se neki narod proglasi genocidnim kako nas ovih dana paranoično ubedjuje vlast, genocidni su pojedinci koji zagovaraju takvu tezu (puno pametniji od mene su već pisali o tome), i koji bi sve da nas smeste u svoj brlog zla, već ima jednu vrlo važnu ulogu, a to je istorijska lekcija o ignorisanju zla, kuda to vodi, i gde to jedno društvo može da odvede i koliko je važno da svi radimo na tome da se to ne desi nikada više, da prestanemo da se sramotimo, da shvatimo šta se dogodilo i zašto se dogodilo i da smestimo neke ljude i ideje tamo gde im je mesto, da im ne dozvolimo da nas vuku u svoj mrak, i da postanemo malo obazriviji kada biramo te predstavnike u parlamrntu, pa i kada ih izaberemo da i dalje budno motrimo na njih, jer Abuse of power come as no surprise!