Ja sam u školu išla pre zaista mnogo godina, kapiram da je od tada dosta toga otišlo dovraga i u školi, podjednako koliko i u politici, već se počinjem osećati kao dinosaur u odnosu na decu koja su sad u tim godinama. Pokušavam da se setim da li se nekada desilo da je neko napao fizički ili vredjao verbalno nastavnika, bilo učenik, bilo roditelj. Iskreno ne, premda je bilo dosta slučajeva da nastavnik bude malo van vinkla što se kaže, te je davao loše ocene i kada to nije bilo opravdano. Na to smo svi prosto bili navikli, nikome nije padalo na pamet da lema profu, ili da mu ne daj bože odgovori, ako je imao u planu da ne rokne godinu. Loše ocene smo normalno svi krili od roditelja, pa ih popravljali kako znamo i umemo pre nego li ta informacija stigne do roditelja, bez sada popularnog tužakanja kod mame i tate. Bilo je naravno i dece koja su padala godinu, bila delikventna, ali niko nije upirao za to prst u nastavnika nego u tog djaka i roditelje, takva deca išla su kod psihologa, pedagoga, i da se razumemo, ja sam išla u kaubojsku i osnovnu i srednju skolu.
Kako danas izgleda škola čitajući vesti, ne mogu ni da zamislim. Ovo poslednje pravi je horor, i još jedan indikativan dogadjaj u priči koliko smo kao društvo zaglibili. Izgleda da su nam sva deca odlikaši, nevidjeni talenti, a da su profesori tu da im ti mali genijalci izmiču stolice, dok ih roditelji obaraju na pod i šutiraju. A kad se samo setim da sam imala ozbiljne ambicije da budem sexy nastavnica likovnog. Hvala svevišnjem, što sam izabrala drugo podjednako sexy zanimanje, da crtam ženski veš. Mene bi spalili, i to u sali za fizičko.
Često oko sebe slušam roditelje dece koja idu u školu, često ti roditelji decu pitaju ova i slična pitanja svaki dan: kako je bilo u školi, jesi li bio najbolji, jel bio neko bolji od tebe, šta je njemu rekla učiteljica, šta je tebi rekla učiteljica itd. Dakle od malih nogu učimo decu da je sve u merenju k.... Setimo se slučaja Koste Kecmanovića, i pritiska koji je vršen na njega, kao i vapaja tog učenika da bude bitan koji je imao zastrašujuć epilog.
Moji roditelji išli su na roditeljski samo ako su baš morali, nisam pravila neke probleme, ocene su bile ok, pa me nikad ništa nisu ni pitali, isto je bilo i sa mojim drugaricama, osim što su bili u šoku kada sam uspela da se oslobodim nastave fizičkog zbog izmišljene srčane mane, i osim što su stalno verovali da se drogiram. Do danas mi ta njihova sumnja nikada nije bila jasna, možda zbog mog muzičkog ukusa.
Deca danas ništa ne mogu da sakriju, ni ocene, ni izostanke, ništa... Tužno, jer tako nikada ne nauče da idu kroz zivot i sami bez svevidećeg svetonazora, nikada se ne suoče sa posledicama svojih odluka ili neodgovornosti. I tako taj zaštitnički svetonazor voljenog čeda ponekad da sebi pravedničkog oduška, ode i brutalno pretuče nastavnika sa pretnjom da će ga ubiti, i to smo upravo doživeli. Sutra će to isto mamino čedo kada mu neko saopšti nešto što će zaparati njegove ušice normalno polupati tu osobu. Nemojte misliti da će biti drugačije. Neće, kao što nam ništa dobro neće doneti ni to opsesivno merenje k.... u svemu u šta se sve oko nas pretvorilo, a posebno u tom osetljivom periodu poznatom pod imenom adolescencija (Latinski adolescere - odrasti) dakle to je period kada mlade trebamo samo da pažljivo pustimo da odrastu, i postanu zreli odgovorni ljudi. Ništa više. Šta mislite da li se to postiže tako što nekoga non stop kontrolišemo, nadgledamo, tražimo samo uspeh, uslovljavamo, imamo sistem nagrade i kazne kao za laboratorijske pacove, lemamo i napadamo nekoga zbog neuspeha te mlade osobe itd... Teško. Deca se danas često odgajaju sa idejom da jednog dana budu isplativa investicija roditeljima, ili statusni simbol uspešnosti kroz ocene u školi, kao da živimo neki distopijski SF roman. Dete se naravno potpuno dehumanizuje na taj način, i tako napravimo monstruma. Horor. Već sam pisala o tome pa da se ne ponavljam, nešto je vrlo trulo u ovom našem društvancetu.
Za mame i tate koji vole svoju decu i žele im dobro, literatura vredna pažnje Moderna škola poreklo i ideali - Fransisko Ferer
Da, Fransisko Ferer je bio španski anarhista! :)
Comments